Protekla 2016. je bila godina značajnih dostignuća u medicini i to na svim njenim poljima.
Zahvaljujući marljivom radu naučnika i istaživača sa instituta, bolnica i univerziteta širom sveta u novu 2017. godinu ulazimo kao ljudska civilizacija sposobnija nego ikada da se borimo protiv bolesti i nedostataka koji mnoge od nas ograničavaju da u potpunosti uživamo u životu.

 

Lista od 35 najnovijih dostignuća u medicini ostvarenih tokom 2016. godine

Otkrića su poređana hronološki, po datumu otkrivanja.

1. Na univerzitetu Kolorado Bulder (SAD) predstavljene su nanočestice koje se aktiviraju svetlom, a koje imaju sposobnost da ubiju preko 90% bakterija koje su danas otporne na antibiotike.

2. Konstruisana je nova vrsta izuzetno tankih elekro-senzora koji prate temperaturu i pritisak unutar lobanje, ključne pokazatelje stanja u lobanji nakon operacije ili povrede. Ovi senzori imaju sposobnost da se otope onog trenutka kada više nisu potrebni. Tako se eliminiše potreba za dodatnim operacijama kako bi se senzori izvadili i smanjuje rizik od infekcije ili krvarenja

3. Naučnici u Kini izveli su prvu uspešnu transplantaciju glave na majmunu

4. Konstruisan je mikroskop veličine olovke. Ovim mikroskopom se mogu identifikovati ćelije kancera, što dijagnostiku, za pojedine vrste raka, omogućava već na nivou doktora opšte prakse.

5. Iz univerziteta u Novom Južnom Velsu stigao nam je Feniks99 prvo funkcionalno bioničko oko koje će korisnicima omogućiti funkcionalno čulo vida

6. Regulatorna tela u Velikoj Britaniji odobrila su upotrebu revolucionarne metode genetskog modifkovanja nazvane CRISP kako bi se genetski modifikovali ljudski embrioni. CRISP će usavršavanjem recimo omogućiti da se modifikuju komarci kako bi postali otporni na bakterije kojima prenose malariju čime će biti spašeni milioni života.

7. Pretpostavlja se da će primena CRISP metode pomoći čovečanstvu da pronađe odgovor na HIV mnogo brže nego što se smatralo.

8. CRISP će u narednim godinama biti jedno od najčešćih pitanja kojima će se baviti ne samo nauka nego i regulatori pošto modifikovanje ljudskih gena pokreće za sobom čitav niz etičkih pitanja na koja će civilizacija morati da da odgovor.ž

9. Učinjeni su značajni pomaci u krio-očuvanju života odnosno u mogućnosti nauke da zamrzne živi organizam bez da mu ugrozi životne funkcije – praktički da pauzira život. Nauka sada ima na raspolaganju metod koji je kod jednog zeca sačuvao sve funkcije mozga nakon što je zec bio zamrznut 30 godina.

10. Naučnici koji eksperimentišu sa primenom T-ćelija u lečenju kancera kažu da sada imaju metod lečenja koji u 94 odsto slučajeva pojedinih vrsta akutne leukemije vodi do potpunog ozdravljenja.

11. Došlo je i do značajnog dostignuća u medicini, dostizanju rešenja za Parkinsonovu bolest. Naučnici sa unvierziteta Rutgers i Stenford razvili su potpuno nov način da ubrizgaju zdrave moždane ćelije u mozak miša. Pretpostavlja se da će mo na eksperimente sa ljudima sačekati još deceniju ili dve, ali raste optimizam da će i Parkinsonova bolest biti izlečiva

12. Naučnici univerziteta Toronto izvestili su svetsku javnost da su njihovi eksperimenti sa matičnim ćelijama uspeli da daju fantastične rezultate u lečenju osteoporoze do koje dolazi usled starenja, za sada nažalost samo kod miševa, ali sa značajnim potencijalom da se i za ovaj medicinski problem uskoro nađe rešenje.

13. Na Univerzitetu Florida Atlantik identifikovan je gen koji uzrokuje poremećaje u spavanju i poremećaje metabolizma.

14. Nauka sada tvrdi da redovnim unosom kafe možemo značajno smanjiti rizik od pojave kolorektalnog kancera.

15. Izvesnom kvadriplegičaru Ianu Burkhardu lekari u Ohaju ugradili su čipa u mozak nakon čega je ovaj sretnik povratio kontrolu nad rukama i nogama.

16. Najpre je početkom godine saopšteno da se razmatra mogućnost da Projekat ljudskog genoma (Human Genome Project) bude proširen kako bi uključio i stvaranje sintetičkog ljudskog gena. Plan je potom, sredinom godine, dobio i zvanično ime HGP-Write.

17. Na univerzitetu Viržinija saopšteno je da Oct4 gen, za koji se do nedavno smatralo da je neaktivan kod odraslih, ima ključnu ulogu u sprečavanju srčanih udara i šloga.

18. Evropska komisija odobrila je prvi put u istoriji genetsku terapiju ex-vivo matičnim ćelijama kao i prvu ikada genetsku terapiju za decu.

19. Klinička istraživanja obavljena na Stenfordu pokazuju da direktno ubrizgavanje matičnih ćelija u mozak ljudi koji pate od hroničnog udara može omogućiti pacijentima da prohodaju.

20. Istraživači iz Opšte bolnice Masačusets predstavili su novi metod dugoročne kultivacije odraslih matičnih ćelija.

21. Identifikovano je i 15 regiona genoma koji su povezani sa depresijom.

22. Inžinjeri univerziteta Kalifornija predstavili su prve senzore veličine zrna prašine koji mogu da se ugrađuju u telo.

23. Rođeno je prvo dete kroz kontroverznu tehniku “tri roditelja”.

24. Nauka sada tvrdi i da kofenin smanjuje rizik od demencije kod žena za 36 odsto.

25. Nauka je postavila i limit na apslutno moguću dužinu ljudskog života i tvrdi da čovek ne može živeti duže od 125 godina, dok je u proseku ova granica 115 godina.

26. Istraživači na Univerzitetu Rokfeler iskoristili su po prvi put tehniku koja im je omogućila uvid u kretanje neurona unutar mozga jednog miša u realnom vremenu i to u tri dimenzije.

27. Predstavljeni su i prvi rezultati testiranja moćnog BACE1 inhibitora na ljudima koji bi mogao sprečiti nastanak Alchajmerove bolesti.

28. Naučnici univerziteta Rokfeler uspeli su da identifikuju koji bi geni u mikrobima trebalo da proizvode antibiotičke sastojke, a potom i da veštački stvore ove sastojke te otkriju dva nova antibiotika.

29. Opet Crisp – ovog puta kako bi se delimično povratio vid na slepim životinjama. Po prvi put u istoriji novi gen je umetnut na tačno određenu lokaciju unutar DNA odraslih ćelija koje su prestale da se dele.

30. Istraživači instituta Kalteč razvili su efikasnu metodu uklanjanja mutiranog DNA iz mitohondrija. Ova bi metoda mogla da značajno uspori i „vrati u rikverc“ važan uzrok starenja.

31. Naučnici su uspeli i da od matičnih ćelija odgaje ljudsko tkivo sistema za varenje sa funkcionalnim nervima i da ga iskoriste kako bi proučavali jedno oboljenje.

32. U Južnoj Arici je počelo tesiranje vakcine za HIV, radnog naziva HVTN702.

33. Razvijena je metoda genetske terapije koja je uspela da podmladi jednog miša koji je šest nedelja bio podvrgnut tretmanu nakog čega je izgledao mlađe i pokazivao značajno poboljšanje kardio-vaskularne slike, brže se oporavljao od povreda i nadživeo kolege miševe 30% dužim životom.

34. Državni zdravstveni sistem Ujedinjenog kraljevstva, NHS, poručio je prvih 10 bioničkih očiju za pacijente koji imaju urođeno slepilo.

35. Potvrđena je direktna veza zika virusa i mirkocefalije što je veliki korak u iznalasku rešenja za ovaj problem koji muči Južnu Ameriku.